Multidisciplinarni tim
Vrlo brzo nakon masovnog ubistva u Oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, koje se desilo 3. maja 2024. godine, u odsustvu jasne strategije države u pogledu načina sećanja na masovno ubistvo i žrtve, porodice stradalih su se okupile i inicirale proces okupljanja pojedinaca i pojedinki koji bi svojim znanjem i iskustvom, iz različitih naučnih polja i disciplina, mogli da doprinesu memorizalizaciji ovog tragičnog događaja i razvijanju kulture sećanja u Srbiji. Tokom ovog procesa, predstavnice nekoliko porodica stradalih su, uz saglasnost ostalih porodica, vršile pažljiv odabir stručnjaka i stručnjakinja, organizovale niz individualnih sastanaka sa njima i uključivale ih u MD tim. Tako je sačinjeno Šire veće Multidisciplinarnog tima u čiji sastav je ušlo preko 30 pojedinaca i pojedinki iz oblasti psihologije, viktimologije, prava, umetnosti, književnosti, arhitekture, istorije, filozofije, antropologije, sociologije, pedagogije, etnologije, psihijatrije, novinarstva. Potom je iz okvira Šireg veća izabrano Uže veće.
Članovi Užeg veća Multidisciplinarnog tima
prof. dr Aleksandar Baucal
Aleksandar Baucal radi kao redovni profesor razvojne psihologije i psihologije obrazovanja na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu gde je biran za upravnika u dva mandata. Zahvaljujući svom naučnom radu bio je gostujući profesor na više evropskih univerziteta i plenarni predavač na većem broju naučnih konferencija. Izabran je za člana Međunarodne akademije obrazovanja i bio je biran za visoke pozicije u više naučnih organizacija. Kao stručnjak za obrazovanje bio je angažovan od strane više međunarodnih organizacija (UNICEF, Evropska komisija, Svetska banka, OECD i druge).
Bratislav Tošković, arhitekta
Bratislav Tošković je vodeći arhitekta i partner u birou Olla Architecture, sa sedištem u Helsinkiju. Diplomirao je 1985. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, a karijeru je započeo 1986. u Iraku kao predavač na Arhitektonskom fakultetu u Mosulu. Preselio se u Finsku 1988. godine. Nagrađivan je na brojnim arhitektonskim konkursima, a trostruki je dobitnik godišnjeg priznanja Udruženja arhitekata Srbije za najbolji projekat srpskog arhitekte realizovan u inostranstvu.
Njegov projekat, Fingrid Länsisalmi pobedio je u svojoj kategoriji na Svetskom festivalu arhitekture 2018. Predavao je u Finskoj, Srbiji i na brojnim stručnim manifestacijama. Bio je u žiriju nekoliko arhitektonskih konkursa, a četri godine zaredom bio je i član žirija na Svetskom festivalu arhitekture. Udruženje arhitekata Srbije je 2021. godine dodelilo Bratislavu Toškoviću Veliku nagradu arhitekture za životno delo.
prof. dr Dubravka Stojanović
Dubravka Stojanović je redovna profesorka Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radila je na više evropskih projekata koji su se bavili odnosom istorije i sećanja. Bila je konsultantkinja UN za obrazovanje u oblasti istorije. Koautorka je projekta „Muzej 90-ih“. Urednica srpskih izdanja zajedničkih balkanskih istorijskih čitanki. Objavila je deset monografija. Dobitnica je odlikovanja Nacionalnog reda za zasluge u rangu viteza Republike Francuske, nagrade „Osvajanje slobode“ za žene koje se bore za ljudska prava, kao i Nagrade grada Beograda u oblasti humanističkih nauka.
Jasminka Petrović
Jasminka Petrović rođena je u Beogradu (1960). Napisala je više od trideset knjiga za decu i mlade (Od čitanja se raste, Giga pravi more, O dugmetu i sreći, Leto kada sam naučila da letim, Ovo je najstrašniji dan u mom životu, Hoću kući, Hoću u školu, Seks za početnike, 35 kalorija bez šećera, Sve je u redu...). Potpisuje scenario dečje serije Kukuriku šou (RTS). Njene knjige prevedene su na dvadeset pet jezika, a neke od njih su dramatizovane u pozorištima u zemlji i inostranstvu. Po romanima Leto kada sam naučila da letim i O dugmetu i sreći snimljeni su filmovi.
Jasmina Nikolić
Jasmina Nikolić je diplomirana defektološkinja, direktorka i članica Upravnog odbora Viktimološkog društva Srbije (VDS) od 2020.godine. Do 2020.godine radila je kao rukovoditeljka službe VDS info i podrška žrtvama koja radi u okviru VDS. Učestvovala je u kampanji za pomilovanje žena žrtava porodičnog nasilja koje su izvršile krivično delo u vezi sa nasiljem koje su trpele i bila je volonterka na SOS telefonu za žrtve poplave. Bila je kreatorka i realizatorka brojnih kampanja za borbu protiv nasilja, kao i za obeležavanje 22. februara Evropskog dana žrtava. Sa VDS je bila inicijatorka kampanje za ustanovljavanje 3. i 4. maja Danom sećanja na žrtve masovnih ubistava u Srbiji.
Tokom godina učestvovala je u brojnim istraživačkim projektima, čije teme uključuju nasilje u porodici, trgovinu ljudima, podršku žrtvama, seksualno nasilje na fakultetima, kao i u radu grupa za koordinaciju i saradnju u slučajevima rodno zasnovanog nasilja. Prošla je različite obuke, uključujući rad sa žrtvama nasilja, podršku deci i porodicama žrtava, te treniranje volontera. Autorka je i predavačica na brojnim obukama, poput akreditovanih programa za rad sa žrtvama nasilja, treninga za novinare o rodno osetljivom izveštavanju, radionica za žene u zatvoru i dece azilanata, kao i obuka o proceni rizika i individualnoj podršci žrtvama.
Ognjen Božović
Ognjen Božović je advokat sa više od devetnaest godina iskustva u savetovanju klijenata u oblasti rešavanja sporova i privrednog prava, kako u Srbiji tako i u regionu. Ognjen zastupa neke od najvećih srpskih i međunarodnih kompanija u kompleksnim sporovima i sporovima velikih vrednosti, pred svim sudovima u Srbiji i Crnoj Gori, kao i u međunarodnim arbitražama. Prestižni međunarodni direktorijum u oblasti ocenjivanja advokatskih kancelarija „Legal500“ uvrstio je Ognjena u svoje publikacije kao jednog od vodećih advokata na tržištu Srbije u oblasti sudskih postupaka za 2017, 2019, 2021, 2022. i 2023. godinu.Rođen je 1981. godine, živi i radi u Beogradu, srećno oženjen i otac jednog deteta.
dr Olga Manojlović Pintar
Olga Manojlović Pintar je istoričarka koja istražuje politike istorije i kulturu pamćenja. Kroz analize “mesta sećanja” prati procese (de)konstrukcije ličnih i kolektivnih identiteta. U njenom fokusu su narativi vezani za ratove, njihove uzroke i posledice. Načine definisanja žrtava, heroja, zločinaca i posmatrača sagledava kao važne repere političkih i ideoloških promenae. Autorka je knjiga “Arheologija sećanja, Spomenici i identiteti u Srbiji 1918–1989” i “Poslednja bitka, Španski borci i jugoslovenska kriza osamdesetih”. Zaposlena je na Institutu za noviju istoriju Srbije. Članica je Udruženja Španski borci 1936–1939. i upravnih odbora udruženja Rekonstrukcija Ženski fond i KROKODIL.
prof. dr Sanja Ćopić
Dr. Sanja Ćopić (rođena Radisavljević) je vanredna profesorka na Univerzitetu u Beogradu – Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Radila je u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja (1995-2000; 2002-2022) i Institutu društvenih nаukа (2000-2002). Jedna je od osnivača Viktimološkog društva Srbije VDS i predsednica Upravnog odbora ovog udruženja. Članica je Evropskog foruma za restorativnu pravdu i Sekcije zа kriminologiju Srpskog udruženjа zа krivičnoprаvnu teoriju i prаksu. Učestvovala je na preko 40 nacionalnih, regionalnih i međunarodnih istraživačkih i drugih projekata; mahom akcionih, komparativnih i eksperimentalnih istraživanja, kao i istraživanja usmerenih na izmene zakona i javnih politika. Dosadašnji istraživački rad uglavnom je bio vezan za sledeće teme: nasilje nad ženama, nasilje u porodici, trgovina ljudima, seksualno nasilje, položaj žena u zatvoru, službe za žrtve, pravna zaštita žrtava kriminaliteta, restorativna pravda, alternativne sankcije, rodna ravnopravnost, maloletnički kriminalitet i evidentiranje kriminaliteta. Od 2019. je glavna i odgovorna urednica naučnog časopisa o viktimizaciji, ljudskim pravima i rodu Temida.
dr Slavica Ševkušić
Dr Slavica G. Ševkušić, viši naučni saradnik u Institutu za pedagoška istraživanja u Beogradu diplomirala je i magistrirala na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odeljenju za pedagogiju. Doktorsku disertaciju iz oblasti primene kvalitativne metodologije u proučavanju obrazovanja i vaspitanja odbranila je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Radi i kao profesor na doktorskim studijama na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu. Usavršavala se na postdiplomskim studijama na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku (SAD), gde je završila program Studije obrazovne politike. Pored toga, završila je program edukacije iz racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije u REBT akreditovanom centru u Beogradu i stekla sertifikate za primarni i napredni nivo Albert Elis instituta, Njujork (SAD). Duže od dve decenije bavi se profesionalnim razvojem nastavnika u Srbiji, kao autor akreditovanog programa Usavršavanje komunikacijske kompetentnosti.
